Aco Pejović — Vrata bola — Tekst

Aco PejovićVrata bola

Noćas vrata bolu otvaram
ženu svog života ostavljam
od svega mi najgore
sam sam svedok njene prevare

Posteljom se mojom služila
nije me ni zaslužila
duha da je videla
više bi se ta postidela

Ne mogu, a da je ne volim
da sva vrata za njom zatvorim
gde od sebe ja da pobegnem
a da se sa bolom ne sretnem

Ne mogu, da oči zatvorim
i da je pred sobom ne vidim
gde od sebe ja da pobegnem
a da se sa bolom ne sretnem

Zgazila je slepog slikara
zlatna platna što joj poklanjam
čemu li se nadala
dok me je sa njim potkradala

Posteljom se mojom služila
nije me ni zaslužila
duha da je videla
više bi se ta postidela