Đorđe Balašević — Anita — Tekst

Đorđe BalaševićAnita

Dal se bar ponekad seti
Plašim se da ne
Prosto ko u opereti sklopilo se sve
Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac
A kulise zavejani grad
Vodila me kud je htela, dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela i Lančani most
Zavejani Trg Heroja gde poželeh da je moja
I da uvek bude kao tad

Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, ko nijedna pre

Pogledom sam posle dugo pratio njen trag
Zavejanom ulicom Sent Haromsag
Plašila me slutnja neka
Znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka drukčije

Srce malo jače bije kad se setim nje
A Listove rapsodije bude stare sne
Eh, da mi znati gde je
Dal se seti kada veje
Il u inat drugog ljubi tad

Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, ko nijedna pre