Đorđe Balašević — Ljubio sam snašu na salašu (radio) — Tekst

Đorđe BalaševićLjubio sam snašu na salašu (radio)

Znate l' ovu pesmu? (Znam, znam).
Pazi, nije iz "Groznice subotnje veceri"...

Jos se sjecam kad sam posao u Bijelo Polje na neki vasar jednom prethodnom prilikom (A sta cinis?).
U pardon, izvin'te, ja sam malko, ovaj.... Jes', pa magla znas sta je.
Ajd' nek' proba neko da mi kaze nesto za ono: magli neko magare ili nesto....

Krenem ti ja jedared (iz Idosa za Dodos). Cekaj derane, di ces, lagano...
Iz varosi di sam, sto kazu, ucio neke skole, jel' da... u afektu...
Reko', idem ja lepo kuci... Sad su ti zimski praznici, jel' da... Ondak se to zvalo svecari...
Pa reko', da prespavam pod jelkom, znas sta je...
I dodjem ja do autobuske stanice reko', "Moze l'?" Kaze "Ne moze"...
"Pa", reko, "sto ne moze", "Pa", kaze, "ne idu autobusi..."
"Eee", reko, "naopako... Pa kako ne idu autobusi?"
Kaze "Magla, derane, ne moz'" (vrisak) "E, skoro sam im i ja kaz'o"
Ja vec onako, sto kazu jel' da, krenem nazad, kad nais'o neki Stevica Lazin (Blondi)
Blondi, znas ga ti? E Blondi, da. Kaze on: "Znas sta. Jel' ti bas moras kuci?"
"Pa", reko, "moram." Kaze: "Pa sto?" "Pa", reko, "ne znam"
Kaze on: "Znas sta. Pa sto ne ides linijom?"
Reko: "Stevo, nemoj da zalutam, di god... naopako..."
Kaze on "Sigurno neces. Samo ides linijom pravo... Za sat i frtalj, sat i po, kod kuce si..."
I ja kren'o, znas... A nisam pon'o bakandze... znas... nego obuk'o krinke one...
Ondak se to nosilo, jel' da... I sto kazu, smrzo se. A sneg te godine pao vec u decembru, znas, pa iznenadio...
E kod vas ovaj sneg ko pravi... samo tol'ko da ne susti... A lepo je stvarno, ne moz' kasti...
Lepo je, papirni sneg, ne moz' stvarno kasti...
E da, kaze, sneg te godine pao ranije, znas k'o i obicno, vec u decembru i iznenadio naravno komunalnu sluzbu...
I mene iznenadio... Zavej'o mi liniju, i ja ne vidim sad di je vise... Znas kad je ono sve ravno...
Pa reko' bice da je ovamo. Znas, a mozda je u srek put ot'so... Ne vidis kad niko nije pre mene prosao...
I ja se tu malko,onako, i uplasim... Znas... Al' vidim neki salas... Znas, onako zavejan...
Sto bi kaz'o Vojislav Ilic "zimska idila"... Jeste...
Znas sta, nije bilo bas vetra mlogo, fala bogu, neg' samo jedan pendzer onako upaljen...
I ja znas, pogledam kroz pendzer, al' ne mozem nista vidit jer je smrznut bio pendzer, znas...
I ja onako malko nosom protrljam... jeste... ondak se to tako radilo...
I pogledam ovako kroz tu rupu, a ono na astalu, eeee... (Curka)
Jeste, zdravo si lukav... Pa da sta bi bilo neg' curka... Nisu valjda ta gotova jela metali na astal...
Onda to nisu... te cufte u paradajz sosu i... Ima, ozbiljno, ja nisam to prob'o, al' kazu da ima...
Ja onako, sto bi kaz'li, znas... Fasciniran...
A curka... na podvarku... filovana... A belo meso, ono kad pogledas, znas...
Ne razumem te vegetarijance, bas stvarno...
Reko' da ja ovde zakucam, znas... Sta god bilo...
Malko onako da trazim kuvana vina, il' nesto...
Ja zakucam, kad je otvorila, brate, jedna s... jeste, snasa...
A ja onako, kao, reko' "Dobar vece"... A ona, kao "Ju, sto ste vi ozebli..."
Pa, reko "Jeste... znate...". Meni sve... ne smem da je pogledam... Znas sta... ono lepota jedna...
Kaze ona "Pa, jel' bi...?"
Reko "Kad ste vec navalili..." i udem ja, jel' da...
I ja pogledam levo-desno, nigde nikog... Znas kakve zadnje misli...
Kazem ja "A izvin'te, kak' se vi zovete?". Kaze "Jelka"...
A reko "Jelka... da znate samo da sam ja iz varosi i kren'o da prespavam, jel' da... pod jelkom..."

Da sam tada im'o kucu i njivu,
pet-sest svinja i bar jednu zimsku kravu,
i avliju, u njoj jabuku il' sljivu...
uz'o bih tu snasu plavu.

Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona rece mi ovako:
"Baba do utorka nece da se vrati,
a s materom cemo lako!"

Da vam sad ne bih divanio, i da se ne falim, jel' da, kako sam je naveo, sto kazu, na blud... jel' da...
Al' za jedno frtalj sata, u vr' glave...

Ljubio sam snasu na salasu, strasno,
bese mirisna k'o majska ruza.
Do kraja mi nije bilo uopste jasno
kako nema brkatog muza.