Đorđe Balašević — Naposletku — Tekst

Đorđe BalaševićNaposletku

Naposletku
Ti si dobro znala ko sam ja
Otkud sad te suze, moja mila
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata
Zalud izgužvana svila
To je tako
Ne pravi od tuge nauku
Mami svetlo na sledećem bregu
Okopniće moj otisak na tvom jastuku
Kao "jezuška" u snegu

Razbiću gitaru
Crn je mrak ispunjava
Odavno se svoje pesme bojim
Pomera u meni one gene Dunava
Pa ja tečem i kad stojim
Ali opet
Dal bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
Rekla si da baš ne umem novce brojati
I da je Ništa sve što nudim

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac
Brošić što se teško pribada
Da me može oduvati najblaži Nemirac
Da ću u po reči stati
Da se neću osvrtati
Nikada

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet
Al ja sam figurica bez žiga
Pazi, to je bajka što ti pada na pamet
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, mila
Tek u jesen otkriju se boje krošanja
Sve su slične u leto zelene
Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja
Čemu suze lepa ženo

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac
Moj je šešir šatra pomična
Usne, tice-rugalice, a u oku tajac
Da sam kaput sa dva lica
Da sam Gospon Propalica
Obična

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac
I da je nebo moja livada
Da me može oduvati najblaži Nemirac
Da ću u po reči stati
Da se neću osvrtati
Nikada