Dragutin Milivoj Domjanić — Spleen — Tekst

Dragutin Milivoj DomjanićSpleen

(poslije plesa)

Srebro na ormi se iskri i zvekeće,
Kopkaiu cestu plameniti hati,
Čuje se žamor, sa raskrita prozora
Sviećá se svietlo kroz ulicu zlati.

Minuo ples i po mramornom stubištu
Lije se šuštanje rieči i svile,
S umorna laskanja staračke mladeži
Bliže se k grudima stisle mantile.

I ti si sjela u dušeke kočije,
Tako si tiha i tužna i blieda,
Dosada legla na obraz tvoj baršunast,
Oko ti mrtve niz ulice gleda.

Kod kuće plamsa sred crnoga mramora
Krvavi plamen iz starog kamina,
Tamo u kutu pod svilenom prevlakom
Leći ćeš ti iza teških gardina.

Doći će sanje i puste i dosadne
— ko i tvoj život — i jutro će biedno
Opet odsievat kaminu na ugaslom,
Ne će ti ogrijat srce ledno.