Ivana Tomić — Nevoljo — Tekst

Ivana TomićNevoljo

Lazes, to me progoni nocima
Lazes, to se vidi u ocima
Kriv si i sam to dobro znam.

Zelis da se ljubavi molimo
Zelis da se jednako volimo,
A samu me nocima ostavljas.

Lazes, a to nisam zaslusila
Tebi samo srecu sam pruzila,
A sobu mi je ispunio mrak.

Nevoljo nemila, sve sam tebi bila
Andeli, bogovi, slomite mu krila.
Moji su okovi mekani ko svila
Andjeli, bogovi, slomite mu krila,
Sretna ti ne bila sve sam tebi bila.

Andeli, bogovi slomite mu krila
Moji su okovi mekani ko svila.
Andeli bogovi slomite mu krila
Da, uz mene bude dusom svom,
I opet dijelimo postelju i dom.

Zar opet nakon toliko prastanja
Lazi, praznih rijeci i mastanja,
Grijesan se bacas na koljena.

A zelis da se ljubavi molimo
Zelis da se jednako volimo,
A samu me nocima ostavljas.

Lazes, a to nisam zaslusila
Tebi samo srecu sam pruzila,
A sobu mi je ispunio mrak.