Mendozino — Tekst

Mendozino

Na svom putu, na svom putu
U San fernando, u San Fernando
Na cesti punoj sunca srtnem djevojku mladu
I u taj čas njen začujem glas
Sa molbom da povezem nju u Mendozino
I divih se nečem, u pogledu njenom
I sjaju kose vezane vrpcom od zlata
I osijetih tad, da ja sam joj drag
A ne reče mi ni svoje ime
Mendozino, Mendozino
Ja često idem sad u Mendozino
Tražim je svud I pitam za nju
Jer bez nje svijet je pust u Mendozinu
Betbroj snova, bezbroj snova
Nježnu ljubav, nježnu ljubav
Možda sretan život nudim joj sada
I život ču dat; da pronađem nju
U gradu iz mog sna, u Mendozinu