Miroslav Škoro — Dvorište — Tekst

Miroslav ŠkoroDvorište

U mom dvorištu,
od kad za se znaju moji
u njemu nam kuća stoji
stono jednom stari reće
nekad bilo puno veće
al' kako k'o prolazio
od njeg malo otkinuo
razne okolo barabe
svi bi ako može džabe
u mom dvoristu

Ja nedavno rekoh dosta
da ne bi bez svega osta
kupih žicu stupće boje
pa ogradih što je moje
kad komšije svi zajedno
dreknu da sam đubre jedno
prijete mi se mračne sile
i na mene dižu vile
u mom dvoristu

Ko je gazda u dvorištu
sad se valjda zna
ak je ne'ko svoj na svome
to sam onda ja

U mom dvorištu
pjeto zbriso preko plota
ali okolo sad se mota
kriv sam s druge strane viće
al' ne pušim ja te priće
imam i ja neke svoje
pomeću mi dane broje
viću ograda će pasti
znam ja takve što bi vlasti
u mom dvorištu

Kukuruzu držim cijenu
i to čvrstu kao stijenu
a kad netko imat zna
ja mu uzmem dvajestdva
od ostatka još trećinu
i šteram u materinu
sve što smeta moja kasa
ti nemaju pravo glasa
u mom dvorištu

Ko je gazda u dvorištu
sad se valjda zna
ak je ne'ko svoj na svome
to sam onda ja

U mom dvorištu
čim me vide ruku pruže
okrenem se već me tuže
a k tome i svakog dana
sto problema još izvana
susjede sve viđam rjeđe
ne štima nam oko međe
njima malo pa ih ždere
stalno nekog vraga mjere
u mom dvorištu

svako svakog sad napada
al' pušu vjetri sa zapada
josir, beksir čak bizoni
o svemu se brinu oni
često u moj atar svrate
samo jedu niš' ne plate
ograda i njima smeta
i to što ja mimo svijeta
u mom dvorištu

Ko je gazda u dvorištu
sad se valjda zna
ak je ne'ko svoj na svome
to sam onda ja