Novak Tešić — Proleće na Kosovu — Tekst

Novak TešićProleće na Kosovu

U mome kraju procvalo demonsko cvece,
zloslutni dekor pravi sablastni maj;
starica seda, kraj humke, tu, pali svece,
dok oblak smrti zastire suncev sjaj.

Ko se to igra ranama prolecnog jutra,
pa svaki korak ostavlja krvav trag?
Ko mi to salje na poklon besana sutra,
ognjiste zgaslo i pusti kucni prag?

Zatrepte gusle, opsena slobode sikne,
jutrom se belim prospe Filipov zvuk;
cim vetar besni s planine bahato rikne,
dolinom celom zavlada grobni muk.

Ko se to igra ranama prolecnog jutra,
pa svaki korak ostavlja krvav trag?
Ko mi to salje na poklon besana sutra,
ognjiste zgaslo i pusti kucni prag?

Zivim u getu, cinicnom poklonu sveta,
golgota duga dobi epilog klet;
zalivan krvlju, tu bozur i dalje cveta,
al` dahom pakla odise njegov cvet.

Ko se to igra ranama prolecnog jutra,
pa svaki korak ostavlja krvav trag?
Ko mi to salje na poklon besana sutra,
ognjiste zgaslo i pusti kucni prag?