Romana Panić — Kad mi gore obrazi — Tekst

Romana PanićKad mi gore obrazi

Imao je pogled koji zene nervira,
Drzao se kao da je centar svemira,
Gledao me sa visina ko sa oblaka
Oduvek sam slicne njemu slala do vraga,
Pricao je muskim glasom ko iz bureta,
Uhvatih se da ga slusam kad ugledam
Al ni jedna rec do mozga mi ne dolazi,
Znam ja sta je sa mnom kad mi gore obrazi
Ma, to je to, kad su nervi kao strune zapeti,
Ma, to je to, zdravo ljubavi, a zbogom pameti....
Od toga dana nista nije kao prije
Od toga dana ja ne brojim godine
Eh, da sam tada znala to sto sada znam
Nikuda iz kuce ne bih izasla taj dan
I ne bi ovo srce puklo nadvoje
I ne bih rekla jedan zivot malo je
Al vreme leti, zivot brzo prolazi, a meni sad zbog njega gore obrazi...
Pricao je...
Al ni jedna rec...
Znam ja sta je sa mnom...
Ma to je to...