Svetlana Ceca Ražnatović — Trula višnja — Tekst

Svetlana Ceca RažnatovićTrula višnja

Iz tasne ruz pade na pod
od soka kad te videh
da lezis kraj nje
i razbi se poslednji kliker mog nadanja
da sanjam to sve
u zlo doba puce ko iz pakosti
lastis moje hrabrosti

Pala sam u zoru, pala
vise nisam izdrzala
sad neka mi iz knjige rodjenih ime brisu
na tom mestu gde sam pala
ostala je mrlja mala
kao da je neko zgazio trulu visnju

Opsovah je i gurnuh je
onako kako umem ja zenstveno
al' odbi me taj tvoj pogled pun mrznje
i baci na tlo
radujte se duse, sitne prodane
od iste ste rdje skovane

Ta ista ja sto je blistala
do samih zvezda se dizala
sad tu puzim pred tobom i njom
ta ista ja

Slomljenih dugih noktiju
i pocepanih carapa
u taj se prizor ne uklapa
ista ja