Toše Proeski — 1200 milja — Tekst

Toše Proeski1200 milja

Ako mi bar jos jednom vetar
ime tvoje izgovori,
poci cu po prvom putu
koji mi se otvori.

Neka me prvi koji hoce
kao lutku navije,
sreca je slepa
ona samo prati tvrdoglavije.

Hiljadu i dvesta milja živi odavde,
i još hiljadu i dvesta da te ne vrate.
Hiljadu i dvesta dana živi ako smeš,
i još jednu noc ti dajem da se pokaješ.

Upašcu u bilo cije ruke prema meni što se pružaju,
nek ne znaju moju krv da smire i da me razoružaju.
Nije važno svi su bolji, sve ih do jutra zaboravljam,
ne smeta mi sve su prave sve su dobre da ih ostavljam.

Hiljadu i dvesta milja živi odavde,
i još hiljadu i dvesta da te ne vrate.
Hiljadu i dvesta dana živi ako smeš,
i još jednu noc ti dajem da se pokaješ.