187 — Princeza asfalta — Tekst

187Princeza asfalta

Broj otvaranja: 3413

Ponikli smo sa istog ognjišta
krvlju prolivali, ista bojišta
još kao klinci klošarili po kraju
otimali ono što nisu hteli da nam daju

U svet kriminala, otvoriše se dvori
rođeni gluvi mi odrasli k'o zveri
ja šest ona deset uzo jedno drugo
te nedeljne dane
sada dozivam sa tugom

Naš život je strašno beneficiran
akcijom iniciran, krvlju inficiran
pohlepa leži u svima nama
kao bomba na potez

Hoću sve i odmah
i ma koliko uzela a nije bilo spasa
za nju su mala i nebeska prostranstva
opominjaše je, ali ne vredi

Nije umela ona da kontrolise apetit
i rekoh joj, takvi kao ti ginu
pazi na svinje dok hodaš kroz brloge
i jednom kada lutko zgazis na minu
ne pitaj ko ti je odneo noge

Gde je kamera, gde je rasveta
za princezu s asfalta
gde je, gde je kamera, gde je rasveta
za moju sestru s asfalta

Ona je odmetnik, sa poternice lik
ne bezi ona od nje drugi se kriju
oruzjem barata kao perom lirik
rafalima piše svoju poeziju

U pokretu je uvek, ne raspakuje kofere
u vođenju poslova
njeno mišljenje je presudno
zaustavlja se samo da pokupi stopere
i odveze ih na tamnu stranu svesrdno

Burice uspeha je nose
preživela je sušu
zao svet tera ljude Da greše dušu
sada zna da je kasno da se menja
srce je puklo mnogo puta
više nema strpljenja

Bog je rešio da spoji sretnike
doveo ih pred sud za maloletnike
kada sam izlazio na uslovnu slobodu
čekala me je i startovala hondu

Suviše brzo napred dodala je gas
bez stajanja Bože spasi nas
ali nije teško živeti sa nogom u grobu
mračan um najteže živi sam sa sobom

Tog jutra je primetila iskusan pogled
jednog prolaznika a kroz optički nisan
strelac je proživeo svaki njen pokret
i odlučio da ne čeka više

Kao da je znala sve druge
pokidala krst
to je bilo samo jedno ledeno oko
na skrivenoj figuri pokrenuo se prst

Pala je na pločnik a bila je visoko
pronašo sam gada i znam šta ću
samo jedna je cena
za sestre i za braću

Oprosti, nisam znao šta se sprema
ništa nisi rekla sad te nema
rukavice skripe dok
zatezem zicu oko vrata

Ledeni osmeh na mom licu
kaže da je kraj
ti nakazo ne ideš u raj
nosim tvoju dušu u pakao

Za poslednje zbogom
položio sam ruže
blatom pokriven grob
pamti moju težinu
moje stope neka joj utehu pruže
da nije sama i ne ide sama u prašinu

Eo brate konacno kraj
ali još nisam siguran




© 2006-2024 cuspajz.com