Učitava se... |
Polako sklapam oci, u glavi sve se vrti,
propadam lagano ali ne plašim se smrti.
Gasi mi se život – kap od čemera i jadi,
vidim bližnje kako plaču,
majka maramicu vadi...
Pogled mi se gubi negde u daljini
sve sam bliži večnom miru, spokoju,
tišini, gledam lice tako nežno, tvoje usne tako medne,
tvoje oči istovremeno pohotne i čedne.
Presuditi sebi ja sam morao, tako nisam mogao
da gledam kako ima te svako.
Ko će biti sledeća žrtva te lepote,
Da l' i on će te voleti do smrti i sramote?
Rano je za tugu, za tugu treba vremena,
boleće kad osetiš druge iz mog plemena;
Tad shvatićeš da imala si najboljeg kraj sebe,
tad srce tvoje kameno zaboleće i tebe.
U bolnoj tišini čuo se njen vrisak, zadnji otkucaj
života i njene ruke stisak, u plaču i bolu ona zvala mi je ime
i tada majka vrisnu - Ne ostavljaj me sine! –
Duša napušta mi telo, odlazim putem neba, prekrsti se
mila, božiji pastir sad nas gleda i pusti me da tonem u večno dugi san
i nek crno mrtvo sunce sad zameni mi dan.
Kada spuste moje telo duboko u raku, da li plakaćeš
na ramenu mom najboljem ortaku?
Šta će biti s tobom kada mene više ne bude? Ko će da
te ljubi moj beli labude?
Moj beli labude kad me jednom ne bude,
sve će vode labude da se razbistre
Posle godinu dana da l' neko me se seća?
Da l' na grobu mom gori sada sveća? Da l' ti nekad suza
niz nežno lice krene? Da l' te nešto još podseća na mene?
Eh, milo moje da li tvoje suze vrede kad uspomene stare počinju
da blede? Ti živiš svoj život i sloboda ti se smeši, dok na grobu vene
ruža novi dečko te već teši.
Mila, znaj da nisam im'o poverenja u očima sam tvojim video
da nema poštenja. Kad god zapališ mi sveću nek seti te moj krst da
kriva si za život, ali ne za moju smrt.
Na svome satu ja sada gledam tuđe vreme. Život ide dalje
za sve druge, ne za mene. Ja hodam sad alejom grešnih velikana
i ispaštam tvoje grehe naših dana.
Ti oproštaj bi htela, za sve si bila kriva,
manje voleo sam sebe zato si još uvek živa.
Bol mene ne može da boli, mene mrtvog tvoje srce
ne može da voli. O, Bože znao si koliko mi znači,
bol koji osećam od tvog bola jači...
I ne mogu jer ne znam, ne znam jer ne umem,
nisam mogao živ, kako mrtav da razumem?
Možda bio sam jak ali prestah da te molim i u zagrobnom
životu ja ću uvek da te volim.
Anđele šaljem iz sna da te bude i požele život srećan,
moj beli labude....
Moj beli labude kad me jednom ne bude,
sve će vode labude da se razbistre