357 — Čudan san — Tekst

357Čudan san

Osecaj sad dobro drzi za ovo tlo,
nebo jos je modro i ja osecam to,
da mogu da te vidim pored drveta svog,
necemo ni znati, ali sredice bog...

U talasima vetra, cuce se glas
neko ko nas voli, spojice nas
zagrljaje zime, ne osecamo
jer gorimo na ledu i ostajemo...

Cudan san, aha,
jos uvek sam sam...