Aca Ilić — Marina — Tekst

Aca IlićMarina

Na stanici stoji jedna žena
zamišljena pomalo tužna,
posmatra me zanesena
kao da mi ima nešto dužna
na stanici još je bilo ljudi
ali mi se otelo iz grudi

Hej Marina pesmo iz davnina
zajedno smo u klupi sedeli
sad je kasno već smo osedeli

Zaludna joj traži prošle dane
pletenice i oči što gore,
u njene su godine utkale
sede kose i duboke bore
plakali smo kao deca neka
mirišuci vremena daleka