Aco PejovićMakar zadnji put
U haljini beloj stojiš ispred mene
da si večno moja, govoriš pred Bogom
a meni od sreće suza bi da krene
jer znam da ću život proživeti s tobom
Podižem ti veo i nežno te ljubim
k'o anđeo beli nasmejana ti si
i onda u znoju iz tog' sna se budim
shvatam da odavno više moja nisi
Evo širim ruke ove, još ti duša ime zove
a u srcu večna zima, minut traje sto godina
k'o led se polako topim, a sutra kad oči sklopim
bar tad dođi, javiće ti ovaj mesec žut
da me vidiš, makar zadnji put
Odavno je puklo to srce od stakla
odnela si osmeh i svu moju sreću
evo tugo, stojim na vratima pakla
jer kad sada zaspim buditi se neću