Aco PejovićSoba 501
Došlo vreme da se srca rastanu
predajem se, dižem belu zastavu
kao vreme da staje, minut satima traje
zadnja nada u nama nestaje
U hotelu tuge ja te čekam
pokucaj u sobu 501
sa dve čaše vina da se nas setimo
šta smo, nekad, jedno drugom bili
nije jedno, oboje smo krivi
što ćemo, bez ove ljubavi, ostati
i stranca dva postati
(gledaj me u oči i za kraj - živeli
jer, nismo, nismo uspeli)
Pitam ljubav, zar je tako moralo
zar u nama ništa nije ostalo
sve to boli do kosti
samo kažem - oprosti
ova ljubav je trag u prošlosti