Ne možeš tugu nikad sakriti
Jače je to od čovjeka
Nije to bol što lako prolazi
Rane su to, dovijeka
Ni luke, ni sidra, moja tugo
Ni mora, ni polja, moja kugo
Prazno mi srce ostalo
Ti, voljela si moje sve
Tišine i hirove, moja bila
Ja kleo se pred ljudima
Da si moja sudbina, moja svila
Šta je nama ovo trebalo
Da jedno drugom kazna budemo
Život je igra, nema pravila
Kule ti da, pa sruši sve
Ronim na dah da nađem bisere
U okeanu prosute
Ni luke, ni sidra, moja tugo
Ni mora, ni polja, moja kugo
Prazno mi srce ostalo