Adil MaksutovićProsjak i kralj
Ja sam i svetac i gad
kakvog me napraviš ti
dugo smo živeli
između radosti i pakosti
Sad sam i prosjak i kralj
niko mi ne prilazi
jedini razlog si
moje hrabrosti i slabosti
Zidovi nemi su, kao ja bledi su
ni toplih uzdaha, smeha, ni plača
otkada nismo tim, ni sebe ne vidim
od stare sreće, sada tuga je jača
Ja ću poneti greh
i tvoj i moj
i nek me osude svi
nek me opsuju svi
briga me, što ne vide drugi
Al zašto ti
rušiš i ljubav i dom
da si mi dala bar znak
da ti je vredelo sve ovo
bilo bi mi dovoljno