Učitava se... |
Ah, pribila moja vilo,
primi me pod svoje krilo.
Od ljubavi prema tebi
ne znam šta ću tužan sebi.
Ter me nećeš kontentati,
tužna ćeš me spominjati.
Dosta vila lipih biše,
desperane sve dospiše
ostarjet ćeš, pogrubijet ćeš,
doć' će vrijeme, molit ćeš.
Govorite ćeš da sam znala,
ne b' ovega dočekala.
A ja tada neću htiti,
lice tvoje ja ljubiti
neg' ću rijeti: “Neka, neka!
kad sam htio nisi htjela.
Na majčinoj tovjelici
broj' sjedine u pletenici!“