Aleksa Šantić — Lav — Tekst

Aleksa ŠantićLav

Iz slobodne gore mile, domovine njemu svete,
Nagnaše ga bezbožnici u gvozdene šipke klete.
Nemilosno nemilosnih fijučući bič na nj pada,
Da mu lavsku snagu svlada.

A on samo ponosito uzgorenom glavom stoji,
Bez jauka i bez piske fijučući bič on broji;
Nijemo stoji, trpi, snosi, a u oku iskra sijeva
Pravednoga svetog gnjeva.

Haj, bijte ga i mučite, spravljajte mu jade nove,
Bezbožnici bez milosti, gadne duše demonove,
Al' puziti nikad neće lav pred vama sred prašine,
Voli heroj da pogine.