Aleksandar ŽivanovićAtom ludila
Na jastuku
njen se miris oseća
bačena haljina
na grudima tu mi zaspala
Sunce, daj ne budi anđela
Sve se jutrom
čini tako drukčije
opet život shvatam
nešto ličnije
Ima smisla
ovaj atom ludila
novi ja
Nikada više neću pitati
šta je razlog ove ludosti
ni kojom bojom život slikati
ko me voli taj me prihvati
Ima smisla ovaj atom ludila
da kraj nje budem novi ja
U sećanju čuvam
tajne prošlosti, čitane novine
taj uzdisaj, taj osećaj
napokon je svemu tome kraj