Učitava se... |
Ponoc je,tvoje raskrsce
i moja poslednja shansa da pobegnem,
tuzno je shto me najcesce bas tada
secanja stignu i povrede,
vidim te kao nestvarnu senku,
kao usahlu reku svoje proslosti,
budish mi onu vecitu tajnu,
onu najdublju ranu sto ne prolazi
Bila si mi samo dasak proleca,
mali beli cvet sa tresanja,
ali sve me jos na tebe podseca,
blago onom ko te ne sanja
Ne gledam vise dvorsite,
a grana treshnje miluju mi prozore,
treba mi neko skloniste,
jer svako secanje vodi u ponore
vidim te kao nestvarnu senku,
kao usahlu reku svoje proslosti,
budish mi onu vecitu tajnu,
onu najdublju ranu sto ne prolazi
Bila si mi samo dasak proleca,
mali beli cvet sa tresanja,
ali sve me jos na tebe podseca,
blago onom ko te ne sanja