Učitava se... |
Još uvek sa borim
da zaboravim
i kao da ne postojim
kad te ne ljubim.
Još uvek se budim
zbunjen, izgubljen
još uvek za tobom ludim
tiho nestajem...
Ne mogu da sanjam ni da razmišljam
od svoje se senke sklanjam, jer me proganja,
ne znam šta da radim kad teme nema tu
od peska kula gradim, a kiše padaju.
Ko lavica plenu,
dan se prikrada...
o, da li ću mir u njemu
naći ikada?
Još uvek se budim
zbunjen, izgubljen
još uvek za tobom ludim
tiho nestajem...