Učitava se... |
Sedim sam u sobi, mislim o cemu da pisem
Razmisljam o zivotu na moje dane bivse
Kada setim se majke, tada setim se svega
Uvek samo tuga, ja pitam se zbog cega?
U ocima njenim vidim da bih htela znati
Zasto o njoj sada ja rime tuzne pisem
I zasto mi dusa nocas nema mira,
Pa zbog toga tekstove (ja) sada biram.
Majko tuzni su mi dani, tuzne su mi noci
Bolno mi je srce, ne znam dal ce proci
Samo tvoj jedinac ove noci tuguje
Trazim nacin da svoje dane ja vratim.
Oce sa majkom si raskinuo
Svoj zivot si sredio i pravi put nasao
Dal cu ja srecan biti, to nikad nisi pomislio
I zasto je moralo to meni da se desi?
(Zasto)
Ja tebe volim, za nju mi srce dise
Zato vam sada ja ovu pesmu pisem,
Ja kao dete moram tugu kriti i tvoja ce starost i oce tuzna biti.
Vrati mi majku ako me jos volis
Dusa mi je prazna, a srce me jos boli
Poslusaj me oce, volecu te jos vise
Osmeh moje majke boli ce da brise.
U njenom osmehu je miris toplih reci,
U njenim ocima je more koje miruje,
U njenim rukama su svi moji snovi,
I jedan zivot koji sada tuguje.
Cime dusu sada ja da smirim
Nisam kriv ali roditelje krivim,
Sve što želim sada, je da budem srecan
Da vratim nase dane, kada bili smo ko ceta!
A sto vise zelim, zivot mi ne sve neda,
Zato dalje idem sam, i necu da se predam
Hiljadu losih trenutaka, i jos koji tren
Sada vidim kako je biti usamljen