Učitava se... |
ti si savršen izgovor za sve što se ćuti
za ono van jezika
što nema riječi
samo značenja
ono nešto slično vjetru i magli...
nešto poput naježene kože
suludih metafora
i jezivog daha elipsi...
ne odlazi...
nešto između kože i krvi
tvoja tkiva razmnožava
ne odlazi...
ovaj rez u kostima
raspeće oplakuje
priđi ovim zbunjenim stopalima
neko tvoje otiske
prednjim režnjem osluškuje
neko sasvim običan
i lijen za nedovršene
neko pomalo stidan od palanke
i ponosan na hrabrost nepismenih
ne odlazi...
u jednoj priči
pod lijevom lopaticom
rastu nevaljali likovi Bukovskog...
oni su me naučili da volim