Ana Stanić — Sama — Tekst

Ana StanićSama

Prazna soba, koferi u njih nećeš stati ti,
Ne mogu te poneti, a želim

Zadji pogled, poljupci, topla noć, ja i ti,
Puno reči, obećanja, bez glasa.

Dok kiša pada i nosi me kroz sećanja,
Dok kiša pada

Ti znas da bicu sama
Da mislicu o nama
I samo kad bih znala da ces i ti pamtiti
znas da bicu sama
da mislicu o nama
i sve sto osecas za mene sada priznaj mi

Prazna soba koferi,
vec nedostajes mi ti,
nista nece vredeti bez tebe,
duge milje, grabim put, sve je sada uzalud,
iza mene svetla grada nestaju.
Dok kisa pada i nosi me kroz secanja,
dok kisa pada

Ti znas da bicu sama
da mislicu o nama
i samo kad bih znala da ces i ti pamtiti
znas da bicu sama
da mislicu o nama
i sve sto osecas za mene sada priznaj mi