Učitava se... |
Na podu mom srce od stakla leži
i kao nož zabolele me reči
pogodilo me kao grom iz vedra neba
Rekao si da nećeš da se pravdaš
da zapamtim da samo sa mnom spavaš
i da te pustim jer malo vremena ti treba
u mojoj glavi panika
Gde si, to me brine
šta li radiš, kad i s kime
nema te danima, a mene zanima
Gde si, što ne zoveš
uvek kada negde odeš
gde si pobogu, bez tebe ne mogu