Antun Gustav Matoš — Čuvar — Tekst

Antun Gustav MatošČuvar

Jer drevna kletva tišti dimnjak taj,
U rodu nije nitko više jak,
Ugasio se davno svaki sjaj,
Na praznom nebu očajanja znak;

Već davno vile ostaviše gaj,
Umočvaren je strahom kužni zrak,
Oltari pusti kunu jalov maj,
Na duši i zemlji zijeva vampir mrak.

Kroz nijemu noć tek jedan budan glas
Na lopovića pazi podli trag,
I plašeć tamu brani sveti prag.

Oj dome! Kad te ostaviše svi,
U tmini, kojom kinje slabi sni,
Napustio te nije samo pas.