Antun Gustav Matoš — Samotna ljubav — Tekst

Antun Gustav MatošSamotna ljubav

Broj otvaranja: 13520

Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi,
Na baršunu crnom leži teška noć;
Čelom mi se truni spomen tvojih vlasi
Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć?

Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si,
Udaljenost ima smrti tužnu moć,
Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, straši -
Poginut ću noćas i za dragom poć.

Ljubav moja sreća! - znaš li, kad mi reče -
Ljubav to je rana, i ta rana peče,
Ljubav boli, boli, kao život boli.
Teško, teško onom, koji jako voli.

Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
Al muči samo, kad sam sam - ko kamen.




Powered by VegCook.net

© 2006-2017 cuspajz.com