Asim BajrićBez očevog zagrljaja
Kad sam dječak bio, oca izgubio
ostali smo s majkom u malenoj kući
brat i sestra mali, ko će da ih hrani
ako budu gladni srce će mi pući
Ja sam dijete što je raslo bez očevog zagrljaja morao sam mlad da odem daleko od zavičaja
sudbina me namučila, sirotinja naučila
sad kad imam hvala Bogu, da pomognem kome mogu
Ne imade mati ni za puta dati
u zajmi da krenem, njoj ostavim pola
sa to malo para ostala je majka
i čekala mene i vremena bolja