Učitava se... |
Novi dan pochinje da svice,
u sebi razmishljam da mozda bolje bice,
ovako vedro jutro dugo nije svanulo,
ne mogu da shvatim zashto je omanulo,
zashto smo morali osetiti zlo
i po ko zna koji put deshava se to,
neke lude nade danas mi se javljaju,
da takve stvari vishe nece da se ponavljaju,
potpis ne znachi nishta, to je olovke trag,
garancija za mir koliko i sam vrag,
ja znam da je laz mrznja ne moze da stane,
ali potreban je odmor da se previju sve rane,
pokopaju mrtvi, povrate zivi,
da se osude za zlochine nevini i krivi,
da zaboravi se sve, da otkuca sat,
u niskom startu chekam pucanj za sledeci rat.
Doshao je kraj, ili samo poluvreme,
oshamuceni chekamo opet da krene,
puno opomena treba, idu nevine zrtve,
pozdrav za prezivele i pomen za mrtve.
Doshao je kraj, ili samo poluvreme,
oshamuceni chekamo opet da krene,
puno opomena treba, idu nevine zrtve,
pozdrav za prezivele i pomen za mrtve.
Zashto bih morao da gledam iz pochetka,
prichu koja nema srecnog zavrshetka,
svi ti borci - heroji koji su pali,
kojima su bili vazni ideali,
oni sledili su srce, a ne pare shto slede,
ovi rodoljubi shto na vrhu sede,
zato ovaj rat treba opomena biti,
da ne treba za njih nashu krv liti,
shto verujesh u njih, ma sledi bilo koga,
al nemoj ochekivati posle toga,
da za tvoje greshke ja stavljam vrat,
ako hocesh onda ti idi u prljavi rat,
necu da ispravljam drine krive,
za tebe koji to gledash iz ptichje perspektive,
ja cu se boriti za Srbiju i slobodu,
naredjenja ne, al osecanja bodu,
taj mir je mogao doci mnogo pre,
goni se i slushaj, i mrko gledaj me,
ja cu pasti, a ti cesh verovatno dalje,
na uniformi crvene pochasne medalje,
necu da se zrtvujem za istinite lazi,
moja generacija mnogo vishe trazi.
Doshao je kraj, ili samo poluvreme,
oshamuceni chekamo opet da krene,
puno opomena treba, idu nevine zrtve,
pozdrav za prezivele i pomen za mrtve.
Doshao je kraj, ili samo poluvreme,
oshamuceni chekamo opet da krene,
puno opomena treba, idu nevine zrtve,
pozdrav za prezivele i pomen za mrtve.
Zvanichno sada drzave se vole,
dijabole, da rechi mogu da zabole,
onda ovim stihom bih naneo bol,
choveku shto je partiju igrao na fol,
i kao shto se deshava, ko blefira gubi,
samo mesto chipova su ulozeni ljudi,
i treba da nas mrze, ceo svet da nas gleda,
ko zivotinje u kavezu, i nishta da nam ne da,
chetiri S, srbe spasava samo sloga,
a dal smo ikad bili slozni, u ime boga,
jer niko ne mrzi k`o shto mrzimo se mi,
devetog marta orilo se svi-svi,
i onda je pola ljudi pochelo da krade,
a to je bio skup protiv lopovske vlade,
ako vec idemo brat na brata,
zashto ne bi bilo medjunarodnog rata,
i zato ovaj dan treba da postoji,
iznad glave da nam stoji, bog ce greshke da nam broji,
i kada bude sveo konachni zbir,
valjda svanuce i dan koji donosi mir.
Doshao je kraj, ili samo poluvreme,
oshamuceni chekamo opet da krene,
puno opomena treba, idu nevine zrtve,
pozdrav za prezivele i pomen za mrtve.
Doshao je kraj, ili samo poluvreme,
oshamuceni chekamo opet da krene,
puno opomena treba, idu nevine zrtve,
pozdrav za prezivele i pomen za mrtve.
Doshao je kraj, ili samo poluvreme,
oshamuceni chekamo opet da krene,
puno opomena treba, idu nevine zrtve,
pozdrav za prezivele i pomen za mrtve.
Doshao je kraj, ili samo poluvreme,
oshamuceni chekamo opet da krene