Učitava se... |
Danas je taj deseti maj,
josh godinu dana i dolazi kraj,
posle tolko dugo vremena izlazim odavde,
ne bih ni bio ovde da je bilo pravde,
ali moja rech nishta ne vredi
osudjen na pet godina u bedi,
daleko od sveta sedim u kavezu,
kriv prema sudskom nalazu,
kriv ili ne tu razlike nema,
ako imash novac nemash problema,
ako nemash onda si na svome,
advokat ti govori prema tome,
bolje da priznash svoju krivicu,
da vash pos`o nije da trazite ubicu,
ja sam bio tamo i video ubistvo,
pochinilac il svedok to je vama isto,
ali oni su u mene uperili prst,
razapeli zrtvu na njihov krst,
josh godinu dana mi je ostalo do kraja,
sledece godine desetoga maja.
Pomozi mi da ostanem ziv,
Boze svako od nas je pomalo kriv.
Pomozi mi da ostanem ziv,
Boze svako od nas je pomalo kriv.
Isti miris, slika, dobijam fobiju,
proklinjem ovaj svet i ovu robiju,
i vreme koje ne ide vec samo stoji,
i pravdu i zakon koji ne postoji,
i crtice na zidu koje godinama rezem,
svako veche kad u deset moram da lezem,
u sloju sam drushtva koji nazivate shljam,
pet godina ja nemam miran san,
ja nemam snove vec nocne more,
svakim danom sve je gore i gore,
u dvorishtu chuvar koji kao pas rezi,
u sluchaju da neko pokusha da bezi,
na zidu ubice, bodljikava zica,
ovde sumorno je uvek ko shto zumorna su lica,
koja zele, koja misle o slobodi,
pitam se zashto majka me rodi,
da zivim na mestu gde sirena me budi,
gde pobego je bog, sad djavo da mi sudi,
al nadam se zivotu, i nadam se kraju,
nadam se slobodi i desetom maju.
Pomozi mi da ostanem ziv,
Boze svako od nas je pomalo kriv.
Pomozi mi da ostanem ziv,
Boze svako od nas je pomalo kriv.
Josh godinu dana cu da zivim kao pas,
da stajem mirno kada chujem njihov glas,
kada pendrekom zavrte i pogledi ko zveri,
kazu ja cu da te bijem ako hocesh ti se deri,
mozesh da me tuzish ja te bacam u samicu,
od tvoje celije ja pravim klanicu,
i mogu da te bijem kolko hocu, kolko zelim,
ja sam tvoj bog, i pravdu cu da delim,
onda sam chuo da pobuna se sprema,
osveta chuvarima druge nam nema,
nisam gledao ko iza mene prolazi,
odjedanput bol, koji sa ledja dolazi,
i noz shto u mene ulazi polako,
kada osetish bol, vishe nishta nije lako,
puzeci ja pokushah da se popnem gore,
dok u meni bol i bes surovo se bore,
nije vazno dal zbog para il zashtite ubice,
ja necu opet videti Beogradske ulice,
josh godinu dana mi je ostalo do kraja,
ja ipak idem pre desetoga maja.
Pomozi mi da ostanem ziv,
Boze svako od nas je pomalo kriv.
Pomozi mi da ostanem ziv,
Boze svako od nas je pomalo kriv.
Pomozi mi da ostanem ziv,
Boze svako od nas je pomalo kriv.