Učitava se... |
Pustite ga, ne vežite
nek on bisno poljem juri.
Ravnica je nepregledna,
samo vrime stalno žuri.
Poletit će sokol moj,
u tem prašnim dalekim.
Vodit će ga pogled tvoj,
dragom dobro poznati.
Kada krene, pustit ću ga
da slobodni kašom ide.
Lipotom će imat život,
sve što ljudske oči vide.
U grivi mu vitar igra,
šapće ludo o životu
U grudima srce žeže,
žele zgrabit svu ljepotu