Beton liga — Kiša — Tekstovi pjesama

Beton liga: Kiša

Broj otvaranja: 1653

Yo yo fex on trex
2 0 0 2 beograd srbija
Yo

Zivot izmice brzo
Stojim sa strane i gledam
Znam da momentalno gubim u trenutku kad se predam
Pa se ne dam nego jedva drzim glavu iznad vode
I sve te stvari kojim tezim na jednu se svode
Da u masi se sputanje nikad ne pozovu moj broj
Neko odavno mi je reko put pod noge svet je tvoj
Pa ne mogu da te vodim a necu da te pratim
Pare moracu da mlatim brate svaki cent da platim
Zatim bosna i kosovo nebo nad srbijom je gorelo
More krvi navrlo i sve sa sobom odnelo
Takozvane drugove uvek cu drzati na oku
Jer danas svi su spremni da te sjebu u najkracem roku
Greske sam pravio sad je glupo da se kajem
Brate sve od sebe dajem
Sastavicu kraj sa krajem
Sijam punim sjajem
Da jos u drvo da kucnem
Znas da moram da se borim za to mesto pod suncem

Pustam kapi da se slivaju niz lice
I nestaju ko proslosti u nama
Nebo ne prestaje da place
Godinama po ulicnim plocnicima
Hodam mracnim hodnicima
Zivota bez prestanka

I dalje pustam kapi da se slivaju niz lice
I nestaju ko proslosti u nama
Nebo ne prestaje da place
Godinama po ulicnim plocnicima
Hodam mracnim hodnicima
Zivota bez prestanka
Jedna sudbina

Prasak
Kisa se pretvara u pljusak
Jos jedan crni oblak (mrak..)
Ovo su godine hladnoce
Kise gase svece sa masovnih grobnica
Jak vetar nosi osmehe sa ulica
Sve se pretvara u reku od manjih reka sto teku ka ponoru
Zgazio sam u baru sto se pretvara u more mrtvih
Ostalo je jos malo budnih ali pospanih
Ovo je natopljena zemlja suzama nasim
Nije da se plasim tuga mi je navika
Ova iskvljena slika pred ocima je takva od rodjenja
Prekinut u uglu iz ugla tu dole niz put
Sabiram oduzete godine bacene potpuno izgubljene
Zivim zivot bez cene kad jednom lose krene
Ne moze da stane
Ne moze da svane jer kisa je gusta ko para iz usta
Sto se stapa sa maglom
Ovo je moj dom pod vodom
Iznemogli hodom kroz zivot krecem se brzinom mastila
Pustam kapi da se slivaju papirom
I nestaju ko proslost u nama

Pustam kapi da se slivaju niz lice
I nestaju ko proslosti u nama
Nebo ne prestaje da place
Godinama po ulicnim plocnicima
Hodam mracnim hodnicima
Zivota bez prestanka

I dalje pustam kapi da se slivaju niz lice
I nestaju ko proslosti u nama
Nebo ne prestaje da place
Godinama po ulicnim plocnicima
Hodam mracnim hodnicima
Zivota bez prestanka
Jedna sudbina

Mnogi idu same od sebe
Preko natopljenog asfalta
Jedna od hiljadu gradova
Ime koja nikome nista ne znace
Prisutna konfuzija
Mesavina kise i suza u barama
U glavi pogled u dole poezija
Transformacija odelo majstora
Novi dan je pred nama
Ljudima koji shvataju
Homosapiens red u redovima
Jedan od najboljih medju najboljima
Knjizevni dopisnik sa asfalta
U starom kaputu gazi po barama
Ceka za sve one cistiliste bezbolna svitanja
Premijera
Tuga ubija dva i po miliona
Iz zadnjih redova pozorista bioskopska platna istina
Kisa spija isto sa asfalta
Listanje suza kao zivotna filozofija srpskoga naroda
Kada bih mogao sve ove godine da stavim u glavu mikrofona
Sve iza sebe ostavio
Poceo ponovo sve iz pocetka

Secam se kisa je padala danima (kisa padala je danima)

I nocas nemam sna
Kisa pada vec satima
I stari dobri zvuk tisine narusava reci
Davno zaboravljene pesme klize preko suvih usana
I oznojenog cela od retkog zestokog alkohola
Dim sto odlazi u prazninu me rasterecuje pola u mislima
Veceras strah se opipava prstima
Kad jednom zaronis vise nepregledna pucina
Ko jedna mrznja prema ljudima suva ko pustinja
Ko oci nasih sudija zbog nas i nasih sudbina
Za suze snaga je potrebna i hrabrost posebna
Prvo zivot a onda umiranje muski pa osveta
Ovo je moj paragraf
Moja posveta ili ispovest poslednja
Cvece na grobu dva ortaka ko dva brata rodjena
Tuga me je pocepala a ni suza nije izasla
Navikao sam da ih krijem
Sad po danju vidim slabije
Noc me dobro poznaje i odaje
Jer ako dusu prodajem i krv
Voda je sta mi ostaje
Mrtvo slovo na papiru
Ne pomaze da shvatim da stojim sam
Na pljusku bez zaklona
Kisa pada vec satima
I nocas nemam sna
Jedna sudbina

Pustam kapi da se slivaju niz lice
I nestaju ko proslosti u nama
Nebo ne prestaje da place
Godinama po ulicnim plocnicima
Hodam mracnim hodnicima
Zivota bez prestanka

I dalje pustam kapi da se slivaju niz lice
I nestaju ko proslosti u nama
Nebo ne prestaje da place
Godinama po ulicnim plocnicima
Hodam mracnim hodnicima
Zivota bez prestanka
Jedna sudbina




Powered by VegCook.net