Učitava se... |
Dan je ovde dug i stenje
svaki se rodi svaki pogine
mrak mi se uz krevet penje
ja mu grumen otkinem
i stavim pod glavu.
A iz njega mi iscure
moje i tvoje stare slicice
i kada kazem ne mogu vise
nesto u meni podvrisne
i vice proci ce.
Docemo mrak i ja
do tvojih usana skupa
docemo mrak i ja
do tvojih usana.
Suva zemlja me izdigne
karirano nebo me pritisne
i bas kad kazem ne mogu vise
tvoje mi usne odnekud zazvone
i kazu proci ce.