Učitava se... |
Nekad ljude srce vodi do dna,
S vremenom lakse mi ne postaje.
U trenu do sna
Najvise mi nedostaje.
Ako je ikad sretnes, prijatelju,
Usne ko tresnje, oci biserne,
Samo pozdravi je i reci za mene.
Nek' se raduje i sa srecom neka joj je,
Neka ne brine, za mene prekasno je.
Nek' se raduje, do neba sam je volio,
Vjeruj, nisam je nikad prebolio,
Vjeruj, nisam je nikad prebolio..
Nekim pticama i let je pad,
Zauvijek moja ona ostaje.
Kada probudim se,
Najvise mi nedostaje.
Nemam zraka otkada sam bez nje,
Jer svaki dah je bila tijelu mom.
Molim te, prijatelju, reci joj sve...
Nek' se raduje i sa srecom neka joj je,
Neka ne brine, za mene prekasno je.
Nek' se raduje, do neba sam je volio,
Vjeruj, nisam je nikad prebolio.
Ostaje u meni njen trag, zauvijek...
Nek' se raduje i sa srecom neka joj je,
Neka ne brine, za mene prekasno je.
Nek' se raduje, do neba sam je volio,
Vjeruj, nisam je nikad prebolio,
Vjeruj, nisam je nikad prebolio...