Pišem za one što izlaze
samo po mrkloj noći,
da bi sakrili rane.
Pišem za one
što tjeraju druge da se čude
zašto plaču u gradskom autobusu
pišem za one
što im samo jedan nježni dodir
otvara rane kao grubi pijesak
pišem za one
za koje drugi misle da su ludi
jer su u oblacima izgubili glavu
jer su zube zarili u pijesak
jer viču zatvoreni u liftu na šestome katu
u jednoj trošnoj zgradi iz šezdesetih.
Pišem za one
što željni ljepote
ostaju zauvijek gladni.
Prevela: Koraljka Crnković