Danilo KišJa odavno senka
Ja odavno senka u kraljevstvu mraka
Al se stalno pitam dok prolaze sati
Ko te sada drnda, ko te sada aka
Ko te sada cima, ko te sada klati.
Dok godine idu prelazim u cveće
Prelazim u trave i rastem u žitu,
Al se stalno pitam ko ti sada meće,
Ko te sada guzi, kome pušiš kitu.
I tako ja ležim, senka krute smrti,
A neko te vrti, a neko te trti.
Moje mrtvo srce još jednako zebe
Jer znam sred žalosti što sa tebe kriči
Neko će već tako snažno da ti zbiči
Da ćeš najzad reći: e, ovaj me j***!