De NiroDvoje bez ponosa
Predugo već pakujem kofere
ružne reči kažu idi
srce kaže da ostanem
Ubijaju me ove svađe
duša se cepa kad te vidim
kako plačeš
I kad poludiš pa mi udariš šamar
a ja povučem te za kosu
kao u stanju rata
Onda se vređamo k'o stranci
posle se kajemo
kad
stišaju se strasti
Al' smo sve dalji
i ona sila što nas spaja
kao da slabi
U mene sumnjaš
i svaka ženska s kojom
se družim, za tebe je kurva
Kad sam u gradu uvek cimaš
pitaš me sa kim sam
i nisam opušten nikad
A onda mi na grudi spustiš glavu
i zaspimo za tren k'o
da niko nije u pravu
K'o da dvoje smo bez ponosa
i više ne znam naći put do
onih mostova
Koji su znali da nas
vrate ka sreći
od nas su samo ostale ružne reči
Ujutru doručak mi postaviš
uveče kažeš da ćeš
sutra da me ostaviš
Spakuješ se, kreneš
al' se vratiš
kad kreneš da me psuješ
ne znaš stati
I psovke krenu k'o oluje
urlamo k'o ludi pa nas
cela zgrada čuje
I posle bude nas sramota
od komšiluka, od sebe
onda svako svoja soba
I onda satima smo hladni
u stanu zajedno
a kao da smo sami
I srce postane k'o beton
u trenu kad nam više
ništa nije sveto
Al' opet neka sila
jako nas veže
i dvoje mnogo što greše
Al' opraštamo neoprostivo
u slavu Boga što je
spojio nespojivo