De NiroKrvave kiše | Kaya
Ej, čujem rafal
telo pada na pod
novi crveni san
tamo ga odvozi brod
I jedan crveni vrt
za čiste duše
crveno cveće
i kiše crvene pljušte
Zbog mržnje koja
se stvori da pokvari
sve lepe stvari u noći
kad trag gospodari
Šta je to što
čoveka natera
na krv da pljune
i ruku da digne na burazera
Da gleda svoje k'o strance
očima odsutnim
taj sneg u srcu
odakle samo dolazi
Ukradena pamet
sklupčana moli za pomoć
u lavirintima grčeva
Gde identitet ne shvata
ali veruje
um vešto krivi te slike
pa oči ne vide
Da su zalutale
tamo u onim šumama
razum gde jeca
Ove krvave kiše me
često u crveno oboje
tada zaplačem tiše
suze od reči više govore
Jutro sivo k'o magle
krv kao oblak što ga nacrta
ime rasplače pesak u život
mržnja kada zaluta
Vidiš li crvene planine
taj crven mermer
na njemu poznato ime
Krvava kiša ne prestaje
tražim kišobran
da me te kiše sačuva
uplašen i neispavan
K'o da vidim taj metak
kojim si pogođen
i tražim vremeplov
nikako da ga pronađem
U san mi dođe tvoj lik
pa malo pričamo
sećaš se, svi su govorili
kako ličimo
Čujem taj pucanj obarača
u rukama straha
pa nebo noćas otvara
ta crvena vrata
Ja ne razumem
šta nas tako razdvaja
vera je ljubav
kroz maglu što tera zaborav
Nije mi jasno
i ne želim da verujem
da kad ne razumeš
ubistvom da mržnju rešavaš
Opet je crveno
sve ulice, kazaljke
kiše su noćas crvene
samo zbog razlike