De NiroLutkica
Znao sam je dugo
al' je dugo nisam video
znao je iz detinjstva
jer sam odma pored živeo
Zvao sam je lutkice
jer tako je izgledala
najlepša u kraju
tako slatka i medena
kosa smeđa, loknasta
osmeh nevin, iskren
Igrali se žmurke često
sedeli smo ispred na stepeništu zgrade
sa društvom tu iz ulice
znali da se skupljamo i priče kasno uveče
Starog su zaposlili
pa selidba u veći grad
evo osam godina
kume prošlo je od tad
Doš'o sam u rodni grad
da vidim malo rodbinu
nisam ni sanjao
da naleteću na nju
Na onu lutkicu
tu malu iz detinjstva mog
na stepeništu plače
onom istom gde sam blej'o s njom
Podigla je glavu
izgledala je grozno
sa istom lepom loknom
jedva sam je prepozn'o
Lutkice probudi se, molim te
lutkice otvori okice
ne ostavljaj me ludice
Ma daj probudi se
srediće se sve
probudi se
znam da možeš lutkice
Kraj nje sam seo
rekla mi je da se drogira
ćale joj je umro
evo sad je peta godina
To je loše podnela
to je skroz promenilo
nema više sjaja
lice prazno, hladno, nemirno
Htela je da prestane
al' nije našla način
htela je da nestane
pa radila se svačim
Nikog nije bilo briga
šta se s njom to dešava
radila je svašta
da drogu može da kesira
Krala je po radnjama
niz lice suza klizi
tražila mi pare
rekla da je u krizi
Nisam mog'o to da gledam
kući sam je odveo
zvao je da sutra
zajedno na kafu odemo
A njene oči pomoć ko da traže
a njoj je samo trebalo malo pažnje
doš'o sam kod nje, nije se odazivala
našao je na podu, lutkica se predozirala
Lutkice, moja lutkice