De NiroProkleto sam
Ovaj grad me guši
i ljudi koje znam
su totalni stranci
k'o da nemam vazduha
Nešto me steže
baš tu u grudima
i nekada mi ne prija
ni muzika
I onda samo ćutim
a nekog bih zvao
da kažem da sam loše
da sam psihički pao
Al' ostavim telefon
opet solo na krovu
jer što bi' zvao ljude
koji mene ne zovu
A bili su mi dragi
bili su mi najbliži
koliko sam ih voleo
ne možeš ni da zamisliš
I posmatram grad
kao žedan bez vode
i dođe mi da
jednostavno odem
Jer svi se mrste
i lica su tužna
i neka sasvim
bespotrebna gradska mržnja
I umoran sam
da sam svima tako stran
i možda njene tople oči
rešile bi stvar
Ali je nema
samo hladan grad i ja
opet sami
okruženi zgradama
Prokleto sam
od samoće umoran
i ovaj grad što budi
ružna sećanja
I stvarno volim život
ali, ovde ne živim
i trebam novo nebo
ispod srce da se smirim
Iz ovog grada moraću
zauvek da odem
jer predugo sam
svoju sreću tražio ovde
A sreće nema
k'o da umire grad
ne umire sam
sa njim umirem i ja
A neću tako
jer imam previše da dam
neću da odustanem
od sebe i od sna
Jer volim sebe kad se
jutrom probudim srećan
kad deluje da imam sve
a ništa nemam
Al' nije bitno, bitno je
da imam želju za životom
želju da se budim
al' ovaj grad je otrov
Koji predugo pijem
al' mi ne prija
k'o ova kiša
na sredini aprila
Umoran sam
da sam svima tako stran
i možda njene tople oči
rešile bi stvar