De NiroSuze od kamena
Radničko sam dete
naviko da nemam
ljudi me se klone
jer sam često sjeban
A niko nece onog
Denija sto suzama
opet asfalt zaliva
to sećanje sa usana
Isečem život onim
mislima što šiljcima
probadaju u grudima
pa nestanem u licima
Sto odu brze kume
nego sto se pojave
ko oni hardovi
sto nikad se ne poprave
Lutamo tamo gde
sreća ne proviruje
pojačaš muziku
pa komšije te prijave
Gde je sloboda
trebam novi kiseonik
zivot je vojska
ja sam samo jedan vojnik
U stroju sudbine
gde nema bežanja
Deniro kume,
kažu večiti sam neženja
Jer lazna ljubav
srce baci mi na vesala
pa plešem sam
tu gde je juce ljubav plesala
Veruj bol razumem
isto k'o ti
i ja sam često zbunjen
i sve su lepe
al' bi samo bile zamena
pa gađaš bol
ovim suzama od kamena
Da li postoji
neko bolje mesto
gde se tužni smeju
jer ih sreća nađe često
Stojiš ispred mene
cujem zadnji trzaj
predaj je u glasu
kume bori se, pokušaj
Bili smo mladi
nismo znali bitne stvari
pravili se važni
smejali se travi
Ti si rek'o nema šanse
da navučem se na to
pa onda kume
sedmično si rolo 100
Pa svima pričao
ovo vise nema dejstvo
umesto cilja bio
glupost pravdo sredstvo
S kojim si na razum pljuvao
postao kurva
pa sa đavolom se kurvao
Ovi me semplovi uznemire
sanjam ružne snove
noći su mi nemirne
Nervozni ko žene
kad im dođu oni dani
svima se nekad učini
na svetu da smo sami
Pa sada gledam
šta je ostalo od mene
nestalo detinjstvo
došlo neko loše vreme
Nestali ortaci
oni dani bezbrižni
žmurke oko zgrade
fale dani nestašni
Ubija nostalgija
ubijaju balade
previše repera
što rep bez duše rade
Izgled ume da vara
misliš imaš drugara
on iza leđa tvoju
devojku kara
A sutra opet ti u kuću dođe
pravi se ludo, o Bože
što i ja nisam ljigav rođen
Pa da razumem
sve te nakaze besramne
drugove sto glume
pa me često tako prevare
Šta će mi doneti dan
da l' ću biti srećan
Il' opet tužan i sam
Pa kažeš sebi
ružna prošlost je spaljena
al' opet vrati se
sa suzama od kamena