De NiroTamo gde više nisam sam | Vojislav Ivanović
Ova pesma ide tebi
da primiš ljubav
kroz tamne noći
kroz duboke šume
ljudskog uma
Tu sam da te razumem
da ti ponudim ruku
da te u sutra vodim
kad depresije povuku
Oteraj strahove
reci bar delić istine
videćeš cvet u pustinji
tamo gde nema izdaje
I uzmi zrno čistoće
nežno ga zalivaj
videćeš trag što beži
od tebe u tuđi zaborav
Posmatraj cvet što raste
iz bola ustaje
ni beton ni asfalt neće
moći da ga zaustave
Videćeš put, iako
bol nebo doseže
videćeš novog sebe što
gazi u nove pobede
Ne mrzi sebe što
neko te nije shvatio
podigni glavu
na pravi put si se vratio
Uz malo nade i vere
u sebe samog
otvaraš nova vrata
gde živiš sa novom nadom
Ja više ne znam gde pripadam
i k'o da dublje sve propadam
ja želim biti srećan kao ti
dok čekam novi dan
Ja više ne znam gde pripadam
al' ne odustajem nikada
ja tražim svoje mesto ispod neba
gde više ja nisam sam
Ova pesma je samo tvoja
pesma što tera napred
neka te ova pesma
digne gore kad padneš
I kada pomisliš da si
uzalud rođen
i kada želiš naći izlaz
iz ove teške samoće
Kada te život gazi
i kada želiš da umreš
i kada sumnjaš u sebe
jer niko te ne razume
Tada podigni glavu
i tada priđi ogledalu
vodom operi lice
što prljavo je u nemiru
Sve suze skupi
u kutiju loših sećanja
zakopaj je u sebi
izađi iz igre rečima
I živi ponovo
opet k'o nekad nasmejan
ova pesma nek' čuva te
nek' te na borbu natera
Jer nisi sam
i mnogi su tako zbunjeni
izgubljeni u očaju
ljubav oči kad polomi
I kada dragi te napuste
kada odu gore
samo im mahni
i nikad ne gubi