De NiroUsamljeni anđeo
Od malih nogu
nisam se uklapao nigde
oduvek usamljeni anđeo
koji traži svoje visine
A noge k'o da su
izlivene u cement
gazim napred, ali nazad
me vuče veliki teret
I svi se pitaju
zašto mi album kasni
ali niko se ne pita kakve
snove imam kad zaspim
A ljudi vide
samo ono što žele
kada mi ne ide ništa
tad vidim ko je uz mene
I zato teško stičem
u strance poverenje
duša zaboli kad vidim
ko je na sceni cenjen
Ulice vatrene
umesto snova pepeo
negde daleko sada
bih tako rado odleteo
Ali, želje su jedno
a mogućnosti drugo
country pesme uvek me
podsećaju na Dugog
Vreme je ludo, a
možda sam lud samo ja
izgubio sam, buraz
previše na ulicama
Gradsko vaspitanje, buraz
ne volim narodnjake
nisam svadbarski tip
ne osećam to, brate
Ja volim taj rep
jer ti ritmovi nose me
kroz oluje i nevolje
odmah izvalim pozere
I često postavljam sebi
ta ista pitanja
da li su, buraz, imala
smisla sva ta odricanja
Što krenuo sam putem
putem bez perspektive
putem ljubavi za rep
uz tenzije zadnje četvrtine
Za sve usamljene anđele
što traže isto srce čisto
zagrljaj, priča
k'o Monte Kristo
K'o Edmond Dante
sreća beži iz ruku
ali borim se k'o lav
da pronađem svoju luku
Kao indigo deca
poremećaj u snu
za mnoge glup i
možda se ne isplati trud
Možda sam stvarno lud
al' ako je tako, ostaću lud
onaj isti Deniro
muzika mi je put