De NiroVeštački raj
Svi mi ponekad odlutamo negde
al' treba se znati vratiti
znam da boli kada te razočaraju
Oni koje najviše voliš
i u koje najviše veruješ
stisni petlju, stisni petlju
Nemam ništa osim
pesama i srca
hodam u mraku
ali, srce još svetluca
Svetluca duša
jer ne želi da se preda
utorak kad prođe
opet dođe nova sreda
Probudim se jedva srećan
jer sam među živima
od života pa do smrti
tanka je linija
Zahvalim se Bogu
jer sam s ove strane ograde
i imam šansu da se borim
da ne propadnem
Lišće kada opadne
depresiju donese
jesen kada dođe
iste stvarnosti me otrezne
Ne boli bol
bole greške što sam pravio
da l' mladost brzo prolazi
il' samo brzo starimo
Svećice na torti gledam
ne znam da l' su moje
izgubio sam bitku
al' još uvek nisam snove
Nosim prolaznost u džepu
a pesma ova-to sam ja
na papiru mojih snova
Hteo sam puno
stvorio malo
kad odem, želim
da me sahrane s penkalom
Jer tu je bila
kao veza koja spaja
moje srce s papirom
koje delio sam s vama
Sitnice veće su od stvari
koje čine nam se ogromne
mnogi su skrenuli
tražeći nove bogove
Duše k'o ruševine
napuštenih zamkova
vreme da svaka
ratna sekira se zakopa
Nisam mađioničar
da trikom te oduševim
poznanici stari
sad su bolesnici duševni
Ljudi k'o krševi
iz nestvarne garaže
čekaju popravku
u vidu malo pažnje
Samoubilački naboj
veštački raj i patnja
Bog ne ulazi na nos ni na venu
već kroz vrata
Kroz vrata srca
kad si prema sebi realan
teško je, kume
plesati na rubu nerava
Lako se iznerviram
jer lako planem
to me kratko drži
uvek gledam priču dalje
Obuzdam bes, spustim loptu
pa se zamislim
spusti taj pištolj
i o svemu dobro razmisli