De NiroŽivot nije fer | Kaya
Često sam prazan
k'o igralište bez smeha dece
po jednom umr'o
sa svakom suzom u oku sveće
Pa rano sazn'o
da neko drag mi se drogira
taj bol u grudima
drug kad ti se predozira
Sedim na podu
kod Marka dok se tetovira
noću s demonima
onda osvane novi dan
A ja se probudim
izgažen kao pločnici
upala mozga
ja ležim u hladnoj bolnici
Ja malokrvan
pa često po ulici sam pad'o
igla u koštanu srž
to bolelo je gadno
Uz glupe priče pred zgradom
izgubio sam sate
stig'o do zelenog
posle napustio karate
Opek'o se uvek
kada hteo da krotim vatre
sjebao srednju
sad klošar što kući pravi matre
I nema ribice zlatne
da želje ispuni
olovku zgrabi
na papir sve brige ispljuni
Ovaj život nije fer
kada sreća mi beži
dani postaju teži
a nigde nikoga
Stopala prepuna asfalta
teških koraka
težih od kapaka
pored kreveta kolevka
Danijel rođen je
torta na stolu, jedna sveća
baka me drži
u srcima svima kuca sreća
A mama grli se s tatom
ta slika nestaje
u magli godina
tamo gde ljubav prestaje
Te slike nestvarne
dvoje kad se razilaze
kad ono sve što si znao
odjednom iščezne
Ja ost'o s mamnn
a hteo da ćalac ostane
po jedna ljubav
za sve te mame samohrane
Što same podižu decu
sa vrlo malo novca
jer tata nije se snaš'o
u toj ulozi oca
DeNiro tu je
iz ružnog sna da te probudi
samo produži
kad šejtan ti ruku ponudi
Ja dugo lut'o u mraku
tih svojih grešaka
al' svetlost naš'o
jer ljubav je bila prejaka