Učitava se... |
Jos jedan prijatelj manje, kakvo sranje
Na ulicama grada svaki dan
Neko novo klanje
Ljudi oko tebe umiru u blatu
Svakog dana neko nestane u ulicnom ratu
Obracuni, pretnje, neka nova ubistva
Svakom iznad glave
Visi neka jebena crna lista
I kao pista mirno cekas
Da dodju i po tebe
Svaki dan i svaku noc gledas
Ko ce da te sjebe
I mislis na druge
Na dane pune tuge
Na ortake sto napustaju zivotne pruge
Oko tebe svi polako nestaju
Ti molis se Bogu
Ali sranja ne prestaju
I dodje ti da napustis sve
Da pobegnes odavde bilo gde
Bilo kuda jer ovde nema pravde
U svom gradu se osecas kao stranac
I nema perspektive sem da budes kriminalac
Moje srce kao kamen je
U ovom gradu niceg nema
Da zadrzi me
Suze i tuga je sve sto nas okruzuje
Niko ne shvata krivicu dok majka optuzuje
Ubicu svoga sina, ubicu svoga muza
Drugi ljudi se smeju
Dok na drogu vene ruza
Kao, svima je lepo
Kao, njih se to ne tice
Jer sigurno je bio kriminalac
Culi su iz neke price
Koja kruzi po gradu
Misle da su u pravu
Ako samo okrenu glavu
I tako svakog jebenog dana
Na necijoj dusi otvara se
Neka nova rana
A price kruze, ljudi sapucu
I stare novine pune su citulja
Koje govore same za sebe
Da li je to dovoljno
Da otvori ti oci
Tvoje srce sto kuca ti u grudima
Vremenom je postalo srce od kamena
Doziveti stotu sada zvuci jako smesno
Da bi stigao do tridesete
Moras da zivis vesto
Mozda je nekom smesno
Zivimo u takvom svetu
Jednom nogom smo u grobu
To je zivot u getu
Kakva je to planeta
Kada svako je meta
Ko da zivimo u paklu
A 96-a je i oko nas, crno je sve
I nikada bez tih ljudi
Nece biti kao pre
Ulicni rat kao svaki drugi uzima vojnike
I sve sto ostaje iza njih
Su secanja i slike
I suze svakog jebenog dana i noci
Dok u glavi motas film
Pitas se, da li ce to proci
Kojim putem sada da krenes
Da li da bezis il' da ostanes da rezis
Ne daj da zivot postane ti bedan
Jer zivot je ipak samo jedan